Roditelji Danijel Pejdž bi voleli da im zet bude Srbin

Najglasniji i najverniji navijači košarkašica Srbije u Riju su, zapravo, Amerikanci. Ogrnuti našim trobojkama, brojna porodica Danijel Pejdž sa tribina šalje jaku energiju ka izabranicama Marine Maljković. Opčinjeni olimpijskim nastupom svog deteta, ali i tretmanom koji je zadobila u Srbiji, majka Lin i otac Fred u razgovoru za "Blic" kažu da ne bi imali ništa protiv da ostane da živi u Beogradu, da tu nađe i čoveka svog života.

- Kad vidimo koliko je naša ćerka ponosna i srećna što je deo fenomenalne generacije vašeg košarkaškog tima, koliko je zavolela vašu zemlju, kulturu i vašu himnu, verujte mi da ne bih imao ništa protiv ni da se uda za Srbina. Naprotiv, bio bih oduševljen i od nas bi svakako dobila blagoslov. Trenutno nema ni dečka, za nju postoje samo košarka i košarka - uz osmeh će na početku razgovora Fred Pejdž, koji je već neko vreme razveden od Lin, ali i dalje svi zajedno funkcionišu kao jedna velika porodica.

Danijelini roditelji su se često selili, trenutno žive u malom mestu Monjument, u Koloradu, i oboje su tokom njenog odrastanja radili pri američkoj vojsci. Iskreno kažu da mnogi njihovi sunarodnici imaju niz predrasuda o Srbiji, ali nam objašnjavaju da svim komšijama i prijateljima već tri godine pričaju da smo, zapravo, predivan i druželjubiv narod.

Otac Fred: Moja ćerka nema dečka i od nas bi dobila blagoslov za brak sa momkom iz Srbije. Mama Lin: Bezbrižna sam i srećna jer je moje dete u sigurnim rukama.

- Danijel je oduševljena Srbijom i vašim narodom. A i sami smo se u Riju uverili koliko ste iskreni, koliko srce imate. Mislim da srca ljudi čine jednu zemlju, a vaša su ogromna. Prilaze nam Srbi i grle nas, ljube nas, drago im je što nosimo dresove vaše reprezentacije, što sa tribina uzvikujemo: "Srbija, Srbija". To je sada naša reprezentacija. Čak smo i na odbojkaškom meču sa SAD navijali za vaš i naš olimpijski tim. Lično, osećam da smo ovde prihvaćeni, ne znam vaš jezik, možda nam i nešto pričaju iza leđa, ali svi ti zagrljaju koje dobijhamu ne mogu da budu lažni - u dahu će ljubazna gospođa Lin.

Majka košarkašice nam, gotovo postiđeno, priča o odnosima između dve zemlje.

- Negde sam svesna da u jednom delu istorije odnosi dve države i nisu bili baš najbolji. Ne osećam se dobro zbog toga. Pre 25 godina Srbija je bila poznata samo po ratu, ali je potrebno da svi gledamo samo napred. I pored svega, 100 odsto sam sigurna da Srbi ne mrze Amerikance. Danijel je pravi primer. Ponosna sam i kao majka sam potpuno bezbrižna i srećna što je moja ćerka u sigurnim rukama. Ni jednog trenutka nisam imala strah što ide u Srbiju. Jedva čekam da i naša porodica poseti Beograd, da vam se odužimo za svu pažnju i ljubav koju posvećujete mom detetu. Bila bi to prilika da se svi zajedno par nedelja malo odmorimo i da upoznamo mnoge njene prijatelje. Za Marinu Maljković i igračice već znamo da su genijalci.

Za kraj, Lin nam priča kako očekuje da reprezentacija Srbije osvoji bronzanu medalju na olimpijskom turniru u Riju.

- Puna sam nade i znam da će na kraju napraviti nešto veliko. Zapravo, već su ostvarile ogroman uspeh. Uz njih smo do kraja, šta god da se desi u tom poslednjem meču u Riju. Boriće se za bronzu ali to su odavno već naša zlatna deca - uz stisak pesnice zaključuje Lin Pejdž.

Igrala je fudbal, lutke nikad nije volela!
Majka Lin nam kroz suze, koje naviru u eksploziji ponosa, otkriva kakva je Danijel bila kao devojčica.

- Kao mala nikad nije volela da nosi haljine ili da se igra lutkicama. Oduvek je više volela sport, a takmičarski izazovi su joj bila glavna pokretačka snaga u životu. Prvih 15 godina je trenirala fudbal. Pre srednje škole počela je da igra i košarku i do koledža je probala da se paralelno bavi sa dva sporta. Na kraju je morala da izabere jedno i nije pogrešila - kaže mama Lin.

Brinula sam zbog operacije ćerke
Pitali smo gospođu Lin, na koji momenat je najponosnija kada je Daniel u pitanju.

- Na to što je postala učesnik Olimpijskih igara i što je tako brzo zavolela jedan drugi narod.

Imala je njena ćerka i bolne trenutke.

- Svakoj majci je najteže kada gleda svoje dete kako prolazi kroz teške trenutke a ne može da mu pomogne. Povrede su najopasnije kod sportista. Zbog problema s kolenima je imala jake bolove, morala je i na operaciju ali je sada, hvala Bogu, sve u redu.

Očuh Tim: Danijel se već ponaša kao Srpkinja!
Tik uz Lin na tribinama "Karioka arene" sedi očuh Daniel Pejdž. Nasmejan čovek, iskren, druželjubiv...

- Danijel je najsrećnija devojka na svetu što može da pomogne vašoj zemlji. Bila je na početku malo nervozna zbog istorije između Amerike i Srbije, ali posle osvajanja Evropskog prvenstva u Budimpešti, ona se već ponaša kao Srpkinja. Olimpijske igre su joj jedno veliko iskustvo i zadovoljstvo - kaže Tim Bakston koji uz pivo nazdravlja sa biološkim ocem Danijel Pejdž, gospodinom Fredom koji je u Rio doputovao sa svoja dva sina - Klifom i Bredijem.

Izvor: Blic